SKIJANJE
Edukacija, obuke i kursevi
Učenje skijanja je neizostavan proces u ovladavanju ovom veštinom. Proces obuke treba prepustiti onima koji su za to stručni: profesorima fizičkog vaspitanja, trenerima, instruktorima.
BEZBEDNOST U OBUCI SKIJANJA
BEZBEDNOSNO – METODIČKI STANDARDI
Dokument definiše pojmove značajne za bezbednost u obuci skijanja, klasifikaciju skijaša prema uzrastu i nivou veština skijanja, standarde za homogenizaciju grupa prema uzrasnim i karakteristikama veštine, mere i postupke zaštite učesnika obuke (deca do 16 godina i odrasli), tokom obuke skijanja, sprovedene od strane ski škola, skijaških klubova, državnih organa i organizacija koje sprovode obuku.
Bezbednosno – metodički standardi obuke skijanja obuhvataju mere i postupke koji se preduzimaju u prevenciji rizika i sprečavanja ispoljavanja neželjenih ishoda. Standardi obuhvataju mere koje propisuju donosioci opštih akata (državne i staleške organizacije), posebnih akata (organizatori obuke), stručna lica koja se bave podučavanjem i lične mere koje preduzima svaki učenik.
red. prof. dr Robert Ropret
Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja
Univerzitet u Beogradu
NACIONALNI PROGRAM OSPOSOBLJAVANJA U SKIJANJU
Prema Zakonu o sportu stručno osposobljavanje se sprovodi u saradnji sa Skijaškim savezom i visokoškolskim institucijama a prema JEDINSTEVNOM PROGRAMU koji uređuje Savez. Na taj način se omogućava da svi u Srbiji koriste istu terminologiju, metodiku, standarde ocenjivanja. U ovom trenutku situacija je takva da se osposobljavanje vrši na različite načine i da se zvanja stiču po različitim kriterijumima. U PREDLOGU JEDINSTVENOG PROGRAMA je predstavljen zakonski okvir, kompetencije instruktora po nivoima, nivoi obučenosti, opisi elemenata tehnika i varijanti sa karakteristikama (Nacionalna škola skijanja), kriterijumi ocenjivanja, Metodički standardi, i Plan osposobljavanja. Predlog Programa je promenljiv u skladu sa promenama u skijanju i osnov je za javnu diskusiju i kasniju primenu u okviru Skijaškog saveza Srbije. Svaki konstruktivan predlog je dobrodošao. Hvala u napred.
Prof Robert Ropret
KAKO USAVRŠITI TEHNIKU SKIJANJA
DEFINICIJA ALPSKOG SKIJANJA: Alpsko skijanje je motorička aktivnost koju čine interakcije pokreta skijaša, svojstava podloge i skijaške opreme, pri kretanju skijaša niz snežnu padinu, prvenstveno pod uticajem sile gravitacije a potom i mišićne sile, dok se kontrola kretanja vrši promenama pravca.
(Ropret R. Alpsko skijanje. SIA, 2022; https://www.robertropret.com/knjige/)
POJAM “SKIJANJE”
Danas, ako kažete “skijanje”, ne znači da će svi pomisliti na istu stvar. Skijanje na planini, skijanje u ogromnoj dvorani sa veštačkim snegom, skijanje na uređenoj stazi, skijanje na neuređenim terenima, skijanje u snow park-u, karving skijanje, freestyl skijanje, freeride skijanje, turno skijanje, telemark, skijanje na snoubordu, slalom, veleslalom, spust, ski cross i dr., oblici su alpskog skijanja uz poznate varijante nordijskog skijanja – trčanje na skijama i skijaški skokovi.
SKIJANJE I TURIZAM
Podaci ukazuju da 15-20% svetskog turizma pripada planinskom turizmu sa oko 70-90 milijardi USD godišnje. Zimski turizam sa skijanjem je razvijena sportsko-rekreativna aktivnost kojom se bavi oko 200 miliona ljudi. Sam Alpski region dominira sa preko 30 miliona turista godišnje. U oko 70 zemalja se nalazi 2000 skijališta sa minimum 4 ski lifta. Oko 43% skijališta se nalazi u Evropi, u Severnoj Americi 21%, dok je ostatak u Aziji, Južnoj Americi, Australiji. Velika skijališta, sa preko 1 milion ski dana godišnje, nalaze se u Evropi (87%) a ostatak u Americi. Najveća skijališta su La Plagn i Alberg sa oko 2,5 mil. posetilaca. Najviše centara ima u SAD (350), Japanu (280), Francuskoj, Italiji, Austriji (oko 200). Zemlje sa više od 10 centara sa preko milion postilaca godišnje su SAD I Francuska. Najviše ski liftova se nalazi u Francuskoj – preko 3000, a sličan broj je i u SAD i Austriji. U SAD ukupan broj ski dana iznosi 51 mil. (2011/12), 56,5 mil (2013/14) i 53,6 mil. (2014/15). Zimski turizam u 2009/10 u USA je omogućio 212.000 radnih mesta i prihod od 7 milijardi dolara. Ukupan broj ski dana u svetu, u proteklih 10 godina, varirao je između 300-350 miliona a očekuje se povećanje na 420 miliona ukoliko dođe do razvoja skijanja u istočnoj Aziji, pre svega u Kini. U 30 zemalja se nalazi 70 hala za skijanje (indoorski). Najviše hala je u Kini – 36, od kojih je 19 izgrađeno u period 2015-2019.god. Podaci preuzeti iz: International Report on Snow & Mountain Tourism- Vanat, 2015; Vanat, 2021).
SKIJANJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Skijanje se nužno prilagođava sve značajnijim klimatskim promenama. Sve su izraženija pitanja šta će se desiti sa skijanjem u budućnosti zbog globalnog zagrevanja. Razvoj skijanja i skijaških centara doprinosi ekonomskom razvoju, kvalitetu života ali i urbanizaciji dotad netaknute prirode. Uticaj na eko sistem nosi opasnosti na koje treba obratiti pažnju. Skijaši, okruženje skijaškog sporta, lokalna zajednica i društvo uopšte, mora, svako za sebe, baveći se skijanjem da doprinese očuvanju prirode.